Odgovornost ima ime

1. 30. mart 2026.

   Prikupljanje spiska

   Prikupljanje informacija počinje porukama ljudima za koje se saznaje da im je oprema stradala. U zajedničkoj grupi koju pokrećem sa Ivanom Bjelićem i Lazarom (kasnije se priključuje i Zorica Popović) traži se spisak oštećene opreme. Lazar vrlo brzo javlja da mu je laptop oštećen, ali da i dalje radi bez problema. Ubrzo Ivan dodaje da je Zorici oduzet fotoaparat, da su njemu izlupali telefon i kameru, a da je kolegi Aleksandru Kuliću polomljen telefon. Sledi zahvalnost i molba da dostave precizan spisak, jer za sada nedostaju modeli i slično.

   Dodirni za uvećanje

2. 30. i 31. mart 2026.

   Detaljan spisak

   Par sati kasnije, još 30. marta, Ivan šalje detaljan spisak:

   „Lakiju je slomljen Iphone 15 pro i MacBook pro
   Meni Soni FX3 sa Tamron 200-400, i Iphone 13 pro"

   Dodirni za uvećanje

   Zorica svoj deo dodaje 31. marta. Sa više strana pristupa se pokušaju da se prikupe sredstva za svu opremu. Spisak je bio širi, jer je bilo i drugih slučajeva.

   U danima koji slede radim na pokretanju šire kampanje, ne samo za njih nego i za druge slučajeve koje u tom trenutku otkrivam. Paralelno komuniciram i sa novinarskim udruženjem, da prosledim informacije i proverim možemo li da konkurišemo i kod fondova koji pomažu obnovu oštećene, ukradene i uništene opreme.

3. 1. april 2026.

   Javno svedočenje o napadu

   U tom trenutku te medijske izjave i njihovi detalji nisu u fokusu, a pojavljuju se povremeno. Postaju bitne, i na neki način dokazni materijal, tek u kasnijim fazama.

   Neposredno posle događaja, Ivan u intervjuu za Cenzolovku opisuje napad. Ovo je samo jedan primer, a slične izjave daje i drugim medijima. U celom incidentu reč je o jednom jedinom fotoaparatu, onom koji pripada Zorici Popović: opisuje kako je prišao da je zaštiti, uzeo njen fotoaparat da bi bio kod njega, i kako su mu napadači potom taj isti aparat oduzeli iz ruku. Pominje i njen telefon, koji su slomili.

   Dodirni za uvećanje

   Pogledaj snimak (Instagram) Izvor: NUNS

   Bitno je i vreme: dan-dva ranije, u prepisci sa mnom, Ivan je naveo da je njegov Sony FX3 sa objektivom polomljen. U ovoj javnoj izjavi, datoj odmah posle napada, taj fotoaparat se ne pominje. Pominje se samo jedna kamera i to ona koja nije njegova.

4. Kraj aprila 2026.

   Prvi znaci neregularnosti

   Tokom nekoliko dana, iz više izvora, stižu informacije da stanje nakon incidenta u Boru nije realno preneto. Radi utvrđivanja činjenica sledi razgovor sa svakim izvorom i, gde god je moguće, uvid u dokaze za svaku izjavu. Zahvaljujući Zorici Popović, koja je i sama napadnuta u Boru, po prvi put se dolazi do direktnog uvida u ključne materijalne dokaze. Ti dokazi ovde ne mogu da se dele, ali jasno pokazuju da spisak dobijen od Ivana nije tačan.

   Tada se saznaje i da postoji onlajn kampanja za prikupljanje novca za nadoknadu opreme. Spisak u toj kampanji razlikuje se od onoga što je traženo meni: proširen je, pominje više kamera i mikrofone. Ni u jednoj medijskoj izjavi nakon događaja ta oprema se ne pominje. Uz to, materijalni dokazi jasno pokazuju da oprema koja je Ivanu i Lazaru oštećena ili polomljena ne uključuje pomenute kamere, mikrofone, objektive i računare.

   Dodirni za uvećanje

5. 4. maj 2026.

   Suočavanje sa činjenicama

   Nakon prikupljenih dokaza i razgovora, direktno se obraćam Lazaru i Ivanu i suočavam ih sa činjenicama. Tražim objašnjenje, svesno ostavljajući prostor da možda postoji deo priče koji nedostaje, i nastojeći da ton bude dostojanstven kako bi mogao da se vodi fer razgovor. Paralelno se obaveštavaju ljudi za koje se zna da kroz različite fondove pokušavaju da obezbede nadoknadu opreme, da zastanu.

   Dodirni za uvećanje

   Naglasak je na odgovornosti, jer je reč o ljudima koji imaju važnu ulogu u javnom životu, a to utiče na same principe borbe koju vodimo. Ostatak komunikacije ostaje na činjenicama i posledicama neodgovornog ponašanja prema zajednici i pojedincima, kao i na tome da su oni u poziciji da sve to valjanom komunikacijom reše.

6. 6. maj 2026.

   Obaveštavanje organizatora kampanje

   Insistiram da Ivan i Lazar budu ti koji će se obratiti organizatorima i saopštiti šta se zaista dogodilo. Kada shvatim da se to ne dešava, a u međuvremenu mi govore da je sve već javljeno i da samo vremenska razlika nalaže da se sačeka, postaje jasno da nema smisla da to traje toliko dugo. Zato se sam obraćam organizatorima, i tu saznajem da ljudi nisu bili obavešteni o detektovanoj manipulaciji: spisak koji se u kampanji pominje nije tačan, odnosno njima nije saopštena istina. Od organizatora stižu jasni signali da sa iznetim činjenicama nisu bili upoznati.

   To izaziva nelagodu kod ljudi dobre namere, a kod dvojice aktera ponovo izostaje ozbiljan odgovor na situaciju. Do njih i dalje vrlo teško dopire poruka da je najbolje da sami reše stvar i postupe odgovorno.

   Ceo događaj se uporno naziva „nesporazumom", iako se iz komunikacije jasno vidi da poslati spisak nije tačan: traženo je više nego što je njima dvojici oštećeno, polomljeno ili oduzeto.

7. Prva polovina maja 2026.

   Izbegavanje odgovornosti i sukob interesa

   U narednim danima izostaje jasan odgovor na ključno pitanje: zašto se spiskovi razlikuju i zašto ono što je traženo meni nije isto kao ono što je traženo drugima.

   Lazar pokušava da deeskalira, ali to što spiskovi nisu tačni uporno naziva „nesporazumom" i ublažava rečnikom. Ivan, sa druge strane, u više navrata prekida komunikaciju, pa se povukao i ovde, usred situacije u kojoj se njih dvojica terete za iznošenje neistine. Sve je to deo stila komunikacije u kojem se stvari dosledno nazivaju neadekvatnim terminima i u kojem se skreće sa teme. Naglašava se kako se Lazar nada da više neće biti „otvorenih glava", a to nije tema ovog teksta. Fokus je na manipulaciji, a ne na posledicama napada.

   Nakon razgovora sa organizatorima onlajn kampanje, dobijam predlog da se prikupljeni novac uplati na račun te iste šire kampanje koju sam ranije pokrenuo (početkom aprila). Rečeno mi je da je to predlog Ivana i Lazara, koji su se u međuvremenu konačno čuli sa organizatorima. Posle nekoliko konsultacija, taj predlog brzo odbijam. Budući da je upozorenje na nepravilnosti došlo upravo odavde, usmeravanje tog novca tamo gde i sam imam ulogu bilo bi sukob interesa. Cilj je bio upozoriti one koji su dovedeni u zabludu, o čemu su obavešteni i organizatori kampanje. Ivanu i Lazaru je jasno saopšteno i da nije prihvatljivo da se objavi kako se deo ili sva ta sredstva preusmeravaju drugima, a da se ne kaže šta je do toga dovelo. To prosto nije potpuna informacija.

   Dodirni za uvećanje

8. Sredina maja 2026.

   Zatišje i prikupljanje činjenica

   U ovom periodu komunikacije gotovo da nema, a jedan deo vremena prolazi i potpuno bez nje. To vreme koristim da prikupim što više dodatnih činjenica i okolnosti, koje pomažu da razumem da li je reč o ponavljajućem obrascu ponašanja, i ako jeste, čijem.

9. 4. jun 2026.

   Zajedničko saopštenje i ono što je usledilo

   Pojavljuje se zajedničko saopštenje grupe solidarnih ljudi koja je pokrenula donatorsku akciju za oštećenu opremu za Revolt, objavljeno kao Instagram post na koji su kao saradnici (collab) pozvani i Lazar i Ivan. Iz njega se saznaje da je plan da se donira polovina novca prikupljenog u onlajn kampanji, oko 1.300 evra, a ostatak preusmeri, bez objašnjenja šta se zapravo dogodilo. (Dopuna od 8. juna: u ovom trenutku Lazar nije prihvatio novac iz onlajn kampanje, kao ni Marko, urednik Revolta, dok Ivan za sada ne komunicira. Deluje da je to rezultat javnog pritiska.)

   Pri tome je Lazaru telefon već ranije nadoknađen kroz fond Free Press Unlimited (FPU), a taj proces je pokrenulo jedno od novinarskih udruženja (i to je sjajno; on mi je nedavno u razgovoru potvrdio da je to rešeno). Kasnije, u telefonskom razgovoru, i sam Lazar potvrđuje da ga je Ivan još pre nekoliko nedelja direktno obavestio da traženu opremu koja je sporna zapravo nije imao kod sebe. Postoji i odvojena informacija da je Ivanu, iz još jednog izvora, doniran novac, po mojim saznanjima oko 1.000 evra.

   Iste večeri sledi novi kontakt sa njima (Ivanom i Lazarom), sa jasnom porukom: važno je da javno saopšte istinu, tačno šta je kome komunicirano, koja je oprema u pitanju i šta je oštećeno. To je i trenutak u kojem postaje jasno da ću morati i sam da preduzmem korake kako bih zaštitio ostale iz aktivističkih krugova, ali i reportere i reporterke. Objašnjavaju mi da oni nisu pisali to saopštenje (iako su svi potpisani zajedno), uz podsećanje da nisu morali da pristanu da budu njegov deo. Ivan najavljuje da će objaviti zasebno saopštenje u kojem će sve reći.

10. 4. i 5. jun 2026.

    Problemi u javnim izvinjenjima

    Ivan 4. juna, a Lazar dan kasnije, 5. juna, objavljuju dva odvojena saopštenja. Umesto da jasno objasne kako je do svega došlo, oba nastupa pažnju usmeravaju na psihičko stanje i na nasilje preživljeno u Boru. Reč je o uvođenju osetljive teme koje, bez obzira na nameru, skreće pažnju sa suštine.

    Ivanovo saopštenje (4. jun). Ivan je u središtu cele stvari: netačan spisak je poticao upravo od njega. I njegov post otvara nasiljem preživljenim u Boru. To nasilje, kao i trauma koja je usledila, stvarno je i nesporno, i na njega se i sam poziva. Ali ni to nije tema i ne umanjuje odgovornost; tema je manipulacija sa spiskovima opreme, koju ni trauma ne čini manjom.

    A tu manipulaciju ne tvrdimo samo mi. Priznaje je, svojim rečima, i on sam: doslovno kaže da je „postupio neodgovorno i manipulativno" i da „navedeni spisak na GoFundMe nije tačan", a priznaje i da nije imao ni Sony FX3 ni bubice koje su tražene.

    To priznanje je važno: čovek od koga je spisak potekao sam kaže da je bio manipulativan. Istovremeno dodaje da „nije imao nameru da bilo koga izmanipuliše". Te dve tvrdnje teško stoje zajedno, pa priznanje ostaje nedovršeno.

    Priznanje je nepotpuno: priznaje pojedine stavke (Sony FX3, bubice), ali ono što iznosi nije cela slika: pouzdano se zna da je spisak oštećene opreme menjan kroz različite komunikacije, što se jasno vidi na samom početku ovog teksta.

    Pri svemu tome, ono najvažnije ostaje neobjašnjeno: kako je i kada spisak postao netačan, koliko je puta tako komuniciran, ko je za to znao i to da su telefoni već ranije nadoknađeni. Sve stiže tek pošto je nedeljama odbijao temu i prekidao komunikaciju, a završava se povlačenjem („zato me i nema nigde više") umesto jasnim i otvorenim polaganjem računa.

    Lazarevo saopštenje (5. jun). Dan kasnije svoje saopštenje objavljuje i Lazar. Da odmah bude jasno, i to treba stalno imati u vidu: tačno je da Lazar nije tražio ništa više od opreme koja mu je zaista uništena, a sve što kaže da je pretrpeo je istina; to su činjenice koje su proverljive. Ali nasilje koje je preživeo nije tema ovog posta, niti je ovo mesto za zahvaljivanje na podršci; i ovde je u pitanju manipulacija spiskovima opreme. Lazar te netačne spiskove nije pravio, što se poklapa sa dokazima. Sporno je to što se ono što je znao teško slaže sa tim kako sada predstavlja svoju ulogu, kao da je verovao da su u pitanju samo omaške.

    I sam mi je posvedočio da je otprilike mesec dana pre 4. juna, posle razgovora koji je vodio sa Ivanom, znao da Ivan nije komunicirao opremu koju je zaista imao kod sebe; uz to sam mu i ja, u našem zajedničkom četu (Lazar, Ivan i ja), jasno rekao da spiskovi nisu tačni.

    Slično je i sa novcem. Navodi da do danas ne zna „ko je i u kojim količinama prikupio pomoć". Pritom je bio deo onlajn kampanje i 25. aprila gostovao u onlajn programu sa istom ekipom, gde se otvoreno govorilo o prikupljanju novca. Uz to, i sam je svestan da mu je telefon u međuvremenu nadoknađen. Bio je upoznat sa problemima oko netačno komunicirane opreme.

    U postu kaže da pokušava da reši sukob i podstiče kolege da postupe ispravno, ali konkretan korak ka rešavanju nije načinjen, iako su mu od početka jasno saopšteni i problem i očekivanja i odgovornost. I dalje govori uopšteno, o „problemima" i o „kolegama iz Revolta" bez imena, iako je bilo dovoljno vremena za precizan govor, tim pre što sam i lično u međusobnoj prepisci davao primer da se događaji nazivaju preciznim imenima.

Hvala svima koji učestvuju u nadoknadi preostale opreme; o konkretnim koracima javnost će biti obaveštena.

Ovaj slučaj je na mnogo načina usporio ostatak kampanje i kod pojedinih uključenih izazvao strah; sve to je i jedan od motiva za ovo javno istupanje. Sada nastavljamo dalje.